Дисграфијa и дислексија у математици

• Дисграфије су класификоване у 4 основне групе:
• Визуелне дисграфије – настају услед измењене визуелне перцепције и дискриминације, поремећаја визуелне меморије, просторне оријентације и суженог опсега визуелне перцепције. Најчешћи симптоми су недовољно уочавање разлика између слова сличних по облику, због чега долази до њихове замене.
• Аудитивне дисграфије – настају услед неразвијеног фонемског слуха када и поред нормалног физиолошког пријема звука не постоји аудитивно диференцирање фонема. Способност аудитивног уочавања разлика између акустички сличних гласова услов је за изградњу јасне аудитивне представе тих гласова, па не располаже ни одговарајућом меморијом за њих. Аудитивне дисграфије долазе до изражаја у диктату и у свим облицима самосталног писања.
• Језичке дисграфије – у основи имају патолошки језички развој и патолошки неразвијен говор. Срећу се обично код ученика који имају развопјну дисфазију. То су деца са оскудним речником и изразитим аграматизмом.
• Графомоторне дисграфије – проистичу из неразвијених и некоординираних графомоторних покрета руке, који доводе у питање сам рукопис, а не његову садржајну и правописну страну.
• • ДИСЛЕКСИЈА – представља поремећај који се манифестује тешкоћама приликом учења читања, без обзира на конвенционалне инструкције, одговарајућу интелигенцију, друштвено културне могућности. У развојне дислексије спадају:

  –Дислексија која настаје услед незрелости психомоторног система

  –Дисфазична дислексија која се јавља као последица патолошки неразвијеног говорно – језичког система ( развојна дисфазија ). Сметњу представља недостатак неких гласова, аграматизам, сужена лексика, семантика и синтакса, односно општа незрелост за функцију говора.

  –Дислексија настала као последица повреде ЦНС – а ( с неуролошким знацима ) и услед минималне мождане дисфункције, чак и у случају нормалне говорно – језичке развијености.

• • Деца са дислексијом и дисграфијом могу испољавати и сметње у математици:

  –огледалско писање бројева

  –ремећење облика геометријских фигура

  –линија остаје отворена приликом цртања неког облика

  –сметње у репродуковању запамћених фигура и ликова

  –задатке на дну странице решавају много лошије него на почетку / врху странице

  –записују једно, а читају нешто сасвим друго

  –сметње у записивању бројева и рачунању

  –сметње у свим задацима који захтевају манипулисање ситним предметима ( грешке у бројањеу у почетној фази учења аритметике)

  –сметње у разврставању предмета према облику, величини, боји и друго.

  • Грешке у читању и писању бројки:
  • замењивање бројки у хоризонталном смеру, нпр. 45 уместо 54
  • замењивање бројки у вертикалном смеру, нпр. 6 уместо 9 или 63 уместо 93
  • замењивање једне бројке двоцифреног броја, нпр. 63 уместо 68
  • пагађање или погрешно читање / писање обеју бројки, нпр, 65 уместо 47